"Чaк и aкo je у цeнтру свe пaрaлисaнo, свe у пoмeтњи и нeвeрици, мнoгo тoгa зaвиси oд oних стрaжaрa кojи, прeмдa зaбoрaвљeни нa нajистурeниjeм пoлoжajу, и дaљe извршaвajу свojу дужнoст – jeр, нaрeдбу зa пoвлaчeњe нису дoбили, или сe мoждa прaвe дa je нису дoбили. Имaм у виду упрaвo Србe, прaвe Србe, oнe Србe кoje тaкo дубoкo и тaкo искрeнo вoлe сви Руси – билo дa иштa знajу o њихoвoj култури и истoриjи или нe. Трeбa joш сaсвим мaлo дa истрajeмo. И мoждa ћeмo joш и дoживeти oнaj трeнутaк кaдa ћe сe Вaвилoн сaврeмeнe пoстмoдeрнистичкe цивилизaциje срушити и вeтaр истoриje гa рaзвejaти у прaх и пeпeo. Вeруjeм у тo".
Oвo je дeo прeдгoвoрa књигe "Гeoпoлитикa пoстмoдeрнe" Aлeксaндрa Дугинa, кoja je нeдaвнo oбjaвљeнa у Мoскви. Прeвeдeнa je и нa српски jeзик. Др Дугин je дeвeдeсeтих гoдинa oбjaвиo врeднo дeлo "Oснoви гeoпoлитикe", тeoриjски пoдeливши гeoстрaтeгиjски прoстoр у свeту нa aтлaнтистички (СAД) и eврoaзиjски, кojи трeбa дa прeдвoди Русиja. Нa тaj нaчин, нa нaучним oснoвaмa, рaзoбличиo je суштину aмeричкe дoминaциje и укaзao кoликo je зa чoвeчaнствo битнa мoћ прaвoслaвнe Русиje.
Др Дугин из углa признaтoг нaучникa, гeoстрaтeгa гoвoри зa "Пeчaт" o свe тeжим приликaмa у свeту, знaчajу мoћнe Русиje, и o врлo нeзaвиднoм, кaкo упoзoрaвa, "ужaснoм пoлoжajу Србиje"!
"Пeчaт": Гeoпoлитикa зa oснoву узимa пoстojaњe двa пoлaрнa субjeкaтa свeтскe пoлитичкe истoриje – aтлaнтизaм и eврoaзиjствo, Мoрe и Кoпнo. Oднoснo – jaснo супрoтстaвљeнe интeрeсe, или кaкo истичeтe, плaнeтaрни двoбoj измeђу aтлaнтистичкoг СAД-a и Русиje-Eврoaзиje!
Aлександар Дугин: У oпштeм смислу, тo je сучeљaвaњe измeђу Мoрa и Кoпнa, измeђу тaлaсoкрaтиje и тeлурoкрaтиje. И ниje тoликo вaжнo кoja зeмљa кojу улoгу игрa. Рaниje СAД ниje биo тaлaсoкрaтиja, aли je пoстeпeнo пoстao. Тo сe тaчнo види у пoлитици Вудрo Вилсoнa, a рaниje je прeдскaзaнo у рaдoвимa aдмирaлa Мeхeнa. A Русиja сe нaлaзи нa тeритoриjи хaртлaндa, штo знaчи дa нeмa избoрa – тo je Кoпнo и сaмo Кoпнo. Кaдa je нa мeсту Русиje билa импeриja Џингис-кaнa, oнa je билa Кoпнo. У другoj пoлoвини 20. вeкa СAД пoчињe дa у пoтпунoсти oличaвa Кaртaгину, цивилизaциjу Мoрa. A СССР – Кoпнo. Тaкo сe уoбличиo гeoпoлитички систeм сa двa пoлa. Дaнaс je oн срушeн. Тo знaчи дa Мoрe прeплaвљуje Кoпнo.
Влада Србије припремила је план помоћи домаћој привреди у вредности око сто милијарди динара (нешто више од милијарду евра), а њен потпредседник Млађан Динкић оценио је да српска економија може успешно пребродити текућу светску финансијску кризу, уз раст током ове године од 3,5 одсто. Већина домаћих економиста, који немају баш нарочито повољно мишљење о делатности Динкића у обављању важних државних послова, сумњичаво врте главом, указујући да је програм подршке требало знатно раније усвојити и закључују да ''познати експерт'' испољава и даље ''претерани оптимизам''.
Опозиционо настројени економиста Бранко Драгаш наводи, на свом сајту, да је Србија суочена не само са јако тешком глобалном економском ситуацијом, већ и веома проблематичним унутрашњим привредним кретањима. Драгаш указује, између осталог, да је српски спољни дуг почетком ове године нарастао на више од 29,6 милијарди долара, што је драстичан скок у односу на око 10,7 милијарди почетком ове деценије.
Спољни дуг ће се, у сваком случају, ове године додатно увећавати, јер ће Србија, како је раније најављено, узети наменске кредите Светске банке и Европске банке за обнову и развој у вредности више стотина милиона долара, за финансирање градње аутопута и реализацију других важних инфраструктурних пројеката. Није искључено да Србија, уколико се економска ситуација нагло погорша, узме и већ одобрени стаблизациони кредит Међународног монетарног фонда (ММФ) од пола милијарде долара.
14.8.2008 |
Слободу Караџићу! Тенкове на Тбилиси!19 сен 2008, 01:36
Слободу Караџићу! Тенкове на Тбилиси!
У Москви одржан митинг
10. августа је у Москви у Новопушкинском скверу одржан митинг поводом два трагична догађаја истовремено: хапшења и предаје Хашком трибуналу српског јунака Радована Караџића и почетка рата између Русије и Грузије. На њему је укупно учествовало око хиљаду младих учесника – из омладдинских родољубивих организација Евроазијски Савез Омладине (ЕСО), Русија Млада и „Руски Образ“ – аналога српске радикалне организације „Образ“. Са трибине су се присутнима обратили лидер Међународног „Евроазијског покрета“ Александар Дугин, лидер „Руског Образа“ политиколог Дмитриј Тараторин, посланик Државне думе Русије, лидер „Русије Младе“ Максим Мишченко, лидер ЕСО Валериј Коровин, представници науке и културе, као и козаштва.
Сви они су говорили о дубокој неслучајности поклапања двеју тема скупа, пошто се на оба правца – балканском и кавкаском данас одиграва сукоб руске цивилизације с непријатељем оличеним у атлантизму и САД.
Управо њихове истанчане стратегије по дубоком уверењу говорника представљају узрок трагедије српског и осетинског народа.
6.6.2008 |
Срби су се први пробудили19 сен 2008, 01:32
Срби су се први пробудили
Русија је 90-их година, црних, срамотних, издајничких 90-их година, када се одигравало рушење велике државе, када је на крви стицан иметак нових руских олигарха, у исто то црно доба издали смо своју браћу Србе. Виктор Степанович Черномирдин (нека је проклето то име!) је сломио Србе и њихов отпор, обећавши им подршку, али су Срби упркос свему истрајавали! Они су наша савест! Они се боре сада, и 90-их година су се борили против оних мрачних сила које су хтеле да поделе словенске народе, хтеле да униште и ослабе православље, које су хтеле да све међусобно посвађају зарад успостављања новог светског поретка.
Срби су били у авангарди те велике свете борбе за православље, за истинско хришћанство, за Словене, за све вас, за сваког од нас! Срби су се пробудили пре осталих. Они су пре осталих схватили да ако се предају, ако се покоре америчкој хегемонији, онда свим осталим народима прети ропство. И догађаји из 1990-их и 2000-их година су то потврдили. Погледајте шта такозвани мировњаци доносе Ираку, Авганистану. Ирак, у коме је свакако било неких безобразлука у време Садама Хусеина, претворен је у крваву збрку. Ви ћете, браћо и сестре Руси, рећи да је то далеко од нас. Али, када дођете у прекрасан град Београд, чист, светао, сунчан, зелен, где живе отворени, прекрасни људи, малтене исти као и ми, само радоснији, видећете у том прекрасном граду трагове натовских бомбардовања.
Српски Марш као шанса за буђење Русије
Српски Марш се догодио. То је чињеница. Акција је одржана. Штавише, не просто да је одржана, већ је протекла велелепно, без обзира на сва могућа противљења, без обзира на „баш ме брига“ однос према руским националним интересима од стране читавог нашег чиновништва и на саможивост „професионалних Руса“ који више подсећају на професионалне провокаторе, без обзира на подлост обичних московских малограђана које осим сопственог валова ништа више не узнемирава, без обзира на сву ту гнусобу и ништарију, Српски Марш је тријумфално прошао кроз Москву. Три хиљаде нормалних Руса заједно са представницима других националности који нису равнодушни према судбини Србије и православног света, прошли су у ову Светлу Васкршњу Недељу центром Москве. Они су показали да још увек није у потпуности успело да се Руси заглупе и претворе у послушне шрафчиће „новог светског поретка“, да још увек куцају честита и млада срца у којима живи оно што се зове руски дух. Управо су они со земље, они који су дошли у овај за нашу браћу-Србе тешки тренутак да покажу да смо ми Словени, ми православци заједно, и да је бол и огорчење једних -- бол, огорчење и срџба других.
1.5.2008 |
Др Мила Алечковић-Николић о проблему социјалне неправде у Србији19 сен 2008, 01:18
Др Мила Алечковић-Николић
O проблему социјалне неправде у Србији
С пуном моралном одговорношћу могу да тврдим да социјалне правде у српском друштву нема, и не само да је нема, него чак није извесно ни да ли има жеље да се она успостави. Многи више не могу да плате школовање, пензионери су ни на небу ни на земљи, храна је неквалитетна и скупа, цене одеће су веће него у Европи, лечење много кошта, психологија раслојавања је страшна (у мојој младости, рецимо, сиромашан младић би пришао богатијој девојци, данас из живота знам да то више није случај), а живимо не у времену рата, већ у времену осам година мира– каже др Мила Алечковић- Николић, говорећи о све присутнијем проблему социјалне неправде у Србији.
Напимиње да да се са неолибералним концептом, вулгарно схваћеним, сматра да праведна деоба више не треба да постоји, јер постоји само компетиција и дизање производње.
–Наравно да нико није против овог последњег и да је оно нужно да би друштво било богато, али, као неко ко је око три деценије живео на тржишно развијеном западу, сасвим одговорно тврдим, да је овај модел који се у Србији данас примењује у Европи превазиђен још у предпрошлом веку. Али, у Србији се тај сурови облик спроводи не само због сиромаштва, већ због потпуне несвести !
Развијена европска западна друштва су ипак схватила да појам заслуге мора да опстане у једној заједници, да праведна расподела на све делове друштва мора да постоји , као и да они који много зарађују морају да плаћају висок порез држави.
Зашто?
–Зато што је сваки исувише имућан човек богат управо захваљујући друштву, односно систему који му је то омогућио, који му је дао да задржава за себе, да му се паре не одливају, или , једноставно, да дође до неке ситуације у којој може да згрне огромна средства. Изузетно богат се не постаје на пустом острву, него у заједници која вам својим (често погрешним) законима то омогућава , а у оваквим системима су обично управо одређене струке привилеговане (рецимо у неолибералним друштвима , наследницима слике човека Томаса Хобса, наспрам Русоа или Канта, неоправдано је привилегована банкарска професија , као и све професије које се баве обртањем новца, на уштрб просветних или здравствених професија). Наравно, да постоје људи који су способнији од других људи и који треба више и да стичу. Али, као професор психологије тврдим да нема тог човека који може толико да буде способнији од другог људског бића да би , рецимо, сто пута више зарађивао. Просто, људи су обдарени за различите ствари, а и они који су испод просечне интелигенције, из етичких разлога морају да остану у животу. Они нису криви што су рођени такви какви су рођени и они у животу можда управо дају свој максимум заједници. Значи заслужују да им друштво да достојанствен живот. Овде , наравно, спадају и болесни, и стари, и угрожени, сви они који нису својом кривицом доведени у одређену ситуацију. У етичком смислу речи, човек мора да буде награђен у односу на то колико се у заједници труди, а није његова кривица ако за нешто има, а за нешто нема способност.
0.4.2008|
АЛЕКСАНДАР ДУГИН: ВЕЛИКИ ПРЕЛОМ У СРПСКОЈ ПОЛИТИЦИ
19 сен 2008, 01:12
АЛЕКСАНДАР ДУГИН
ВЕЛИКИ ПРЕЛОМ У СРПСКОЈ ПОЛИТИЦИ
Познати руски геополитичар и философ Александар Дугин изјавио је, у разговору са сарадником "Српска.Ру", да се на српској политичкој сцени сада догађа велики прелом, јер је, како наглашава, "наступио час истине".
Председник Србије Борис Тадић предлаже за своју земљу интеграцију у Европску унију (ЕУ) и, у суштини, одвајање Косова и Метохије (Космет). Тадић, дакле, жели Србију да поведе у ЕУ, чије су неке чланице признале независност Космета. Он тиме нарушава политичку легитимност као српски председник, истиче Дугин.
Легитимност било ког српског председника подразумева, додаје Дугин, да он у својој политичкој делатности штити интересе свог народа. "Уколико се ради о трговини интересима народа, такав председник није политички легитиман", сматра Дугин.
Став Тадића није био очит све до краја председничких избора у Србији. Све је, према оцени руског геополитичара, постало јасно после самопроглашене независности Космета и оконачало се падом владе и расписивањем нових парламентарних избора.
Политичка ситуација у Србији је "крајње сложена", рекао је Дугин, уз опаску да ће се Тадић и његова партија сагласити са фактичким одвајањем Космета, у замену за улазк у ЕУ, што заправо означава "издају земље".
"То је, после свих патњи које су Срби доживели, изузетно болно, али је неки излаз". На питање какво је то, у ствари, решење Дугин кратко одговара: "Сасвим непријатно".
Дугин сматра, кад је реч о ставовима премијера у оставци Војислава Коштунице и заменика председника Радикалне странке Томислава Николића, да та двојица политичара желе да очувају српски образ и воде борбу до краја за територијалну недељивост Србије. Николић и Коштуница осим тога рачунају, како процењује Дугин, на подршку Русије и других земаља које нису признале Космет.
"Мени се чини да ће фактор Русије овде бити одлучујући", истиче Дугин, уз напомену да, ако Срби осете да их Русија истински подржава, тада ће убедљива већина гласати за странке Николића, Коштунице и друге групације из родољубиво настројеног политичког блока.
На молбу да прокоментарише став званичне Москве према Србији, Дугин је одговорио да би свака руска власт која не би подржала Србе и Србију "била нелегитимна и са руске стране".
Осећања руског народа су на страни Србије и то обавезује и руске политичаре, прецизирао је Дугин.
"Српска власт која се не буде ослањала на подршку Руса неће бити легитимна у Србији, као што ни руска власт која у овом критичном тренутку не би подржала Србију не би била легитимна у Русији", сматра Дугин.
Србија, као што је бивало више пута у историји, постаје чинилац светске политике и Русија је сада у ситуацији не само да пружи подршку Србима, већ и да због тога уђе у конфликт са САД што је, како указује Дугин, "веома озбиљан корак", као што је некад била веома важна одлука Русије да због Срба уђе у Први светски рат.
Дугин тврди да је намера Тадића да жртвује Космет ради приближавања Србије ЕУ решење које није одговарајуће за Москву, иако би такво решење одложило њен сукоб са НАТО алијансом.
Александар Дугин | Србија може да промени ток светке историје !!! | 19.3.200819 сен 2008, 01:07
Александар Дугин
Србија може да промени ток светке историје !!!
Велика прекретница за човечанство, историјска, ће бити Космет. Ако САД успе у ономе што је намеравао на Косову и Метохији, онда више ни на кога на свету неће обраћати пажњу.Ићи ће даље, на Србију, Иран, Русију. Срби сада имају могућност да иступе као окидач у евроазијском процесу.Тако мали народ може да одигра у свету гигантску улогу.Русију треба што је могуће пре гурнути на евроазијски колосек, док смо још увек довољно снажни – каже Александар Дугин
„Сматрам да је средиште света у Србији.Тајно срце планете је негде код вас, ви га чувате, схватате колико би коштало да га изгубите, крварите, гледате у празно, трљаате запешћа и чувате... ” део је предговора књиге„ Основи геополитике” Александра Дугина, која је 90-их година објављена у Мосви и преведена на српски језик.
Дугин, је иначе утемељивач савремене руске школе геополитике, магистар филозофије и публициста, својевремено и саветник председника Државне думе, ректор„ Новог универзитета” у Москви, и да не набрајамо. Врло је прецизно, као сваки сјајни стратег, предвидео бројна збивања у човечанству- америчку доминацију , хегемонију, теоријски поделивши геостратегијски простор у свету на атлантистички (САД) и евроазијски, који би требало да предводи Русија. Говори о садашњој ситуацији у Русији, и њеној улози у свету и чињеници да је Космет, не само српски проблем, већ велико искушење, испит пред Русијом.Ако га савлада, тврди мр Дугин, Русија ће спасити и себе!!
После првих успеха атлантиста, као да Евро-Азија узвараћа ударац.Сматрате ли да су економски и геостратегијски успеси Русије најава успостављања равнотеже моћи?
–Треба схватити да не можемо да вратимо биполарни свет, зато што је превише претегао према атлантизму.Деведесетих година Русија се једноставно повлачила са позиција евроазијства.Ситуација је донекле почела да се мења појавом Владимира Путина на руској политичкој сцени.Он је делимично почео да спроводи евроазијску политику.Да тражи нове савезе из Европе, са Француском, Немачком, али и Кином, Индијом.Није стигао да оствари нове озбиљне вишеполарне коалиције.Ситауција је сада прилично озбиљна, јер Русија сама није у стању да заустави доминацију атлантиста.
Сведоци смо да данас јачају атлантистичке снаге на пост-совјетким просторима.
–Свој утицај, наравно, атлантисти су проширили на Грузију, Украјину, Азербејџан- наранџасто обојене револиције, која је, узгред започела у Србији- „Отпором”Свој утицај пренели су на Белорусију, чак и Русију.Шта се сада дешава?Она позиција у Русији која се противи назависности КиМ, је наравно, евроазијско решење.Хоћу да кажем да евроазијска политика није постала систем међународне политике и није успела реално да заустави ширење атлантизма.А оно почиње да постаје реалност.Према мом мишљењу Путин, нажалост одлази пре времена.Са становишта Устава, у реду, навршена су два мандата, али са аспекта геополитике он није довршио оно што је започео.Морао је да учини све да евроазијска тенденција постане неповратна.По свему судећи, он се полако удаљује са власти.Сам Путин је био руски патриота, који је интуитивно одговарао на изазове. И зато је дејствовао на евроазијски начин.У његовоој свести то још није постао систем и страшно је за Русију што баш сада одлази.Мислим да Путинов наследник Медведев не поседује оне редољубиве реакције, а да не говорим о евроазијској идеологији. Уовом прелазном периоду, руска спољна политика, плашим се, да ће подсећати на ону из 90-их, биће савакако, корак уназад.
